Хајнрих Хајне, лорелај
Кристијан Јохан Хајнрих Хајне је био немачки песник који је стварао у периоду прелаза од романтизма ка реализму.
Рођен је13. децембар 1797. године у имућној породици јеврејског банкара и трговца. Намеравао је да се посвети грађанској каријери и да следи породичну традицију, али ће га књижевност сасвим опчинити. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, постојао је снажан утицај Француза, те није чудо да је због кризе у својој земљи, Хајне одлучио да се пресели у много слободнију Француску, где је започео да посећује многе француске интелектуалце међу којима су били Балзака и Виктор Иго и отиснуо се у свет књижевног стваралаштва да би за собом оставио мноштво књижевних дела, међу којима су најпознатија: Фирентинске ноћи,Књига песама, Слика с путовања, Лирски интермецо.
Хајне је био представник светског бола. Стварао је поезију на немачком језику и, каже се да је био један од ретких који су то умели да раде, те је тако стекао изузетну славу, као најуспелији у свој генерацији после Гетеа. У стиховима је постигао највећу популарност преузимањем певљивог тона немачке народне песме, а теме и мотиве за своју поезију проналазио је као и други романтичари у народним предањима, фолклору и историји.
Умео је да се поиграва стилским вредностима језика дајући својим стиховима објективан тон, чак и када је изражавао лична осећања. Градио је стихове на елементима нарације и дескрипције, што је истинска особеност његових песама.
Оригиналност Хајнеове поезије огледа се у томе што је настојао да негира сваки сентиментализам, што му је дозвољавало да користи предмете романтизма са иронијом и да својим делима доноси елементе реализма.
Умире у Паризу 17. фебруара 1856. Године после дуге борбе са парализом и атрофијом мишића.
Прву књигу Хајнеових стихова на нашем језику („Лирски интермецо“) издао је Алекса Шантић у Мостару.
Рођен је13. децембар 1797. године у имућној породици јеврејског банкара и трговца. Намеравао је да се посвети грађанској каријери и да следи породичну традицију, али ће га књижевност сасвим опчинити. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, постојао је снажан утицај Француза, те није чудо да је због кризе у својој земљи, Хајне одлучио да се пресели у много слободнију Француску, где је започео да посећује многе француске интелектуалце међу којима су били Балзака и Виктор Иго и отиснуо се у свет књижевног стваралаштва да би за собом оставио мноштво књижевних дела, међу којима су најпознатија: Фирентинске ноћи,Књига песама, Слика с путовања, Лирски интермецо.
Хајне је био представник светског бола. Стварао је поезију на немачком језику и, каже се да је био један од ретких који су то умели да раде, те је тако стекао изузетну славу, као најуспелији у свој генерацији после Гетеа. У стиховима је постигао највећу популарност преузимањем певљивог тона немачке народне песме, а теме и мотиве за своју поезију проналазио је као и други романтичари у народним предањима, фолклору и историји.
Умео је да се поиграва стилским вредностима језика дајући својим стиховима објективан тон, чак и када је изражавао лична осећања. Градио је стихове на елементима нарације и дескрипције, што је истинска особеност његових песама.
Оригиналност Хајнеове поезије огледа се у томе што је настојао да негира сваки сентиментализам, што му је дозвољавало да користи предмете романтизма са иронијом и да својим делима доноси елементе реализма.
Умире у Паризу 17. фебруара 1856. Године после дуге борбе са парализом и атрофијом мишића.
Прву књигу Хајнеових стихова на нашем језику („Лирски интермецо“) издао је Алекса Шантић у Мостару.
занимљивости
Хајнеове песме су врло мелодичне и често су их компоновали многи композитори, једну од најлепших композиција направила је група Шкорпионс и то баш компонујући песму Лорелај .
Међу врло занимљиве и на нашим просторима популарне песме нашла се и Хајнеова песма Азра. Ево мале приче и о њој.
АЗРА
Крај танана шедрвана Где жубори вода жива Шетала се сваког дана, Султанова ћерка мила. Свако вече једно момче Долазило ту да шета, Како време пролазило; Све је блеђе, блеђе било. Питала га једног дана Султанова ћерка мила: „Казуј робе, одакле си, Из племена којега си?“ „Ја се зовем Ел Мухамед Из племена старих Азра Што за љубав живот губе И умиру када љубе.“ Хајнрих Хајне |
Аутор превода ове песме је Алекса Шантић који је ову песму превео и објавио 1923. године
Многобројни композитори су компоновали музику инспирисани овом песмом. Први је музику уз ову песму компоновао Карл Лев а затим и Антон Рубинштајн. Постоји стара легенда о томе да у Јемену постоји старо племе које се зове Азра (девица). Уколико младићима из тог племена није дозвољено или није могуће да остваре своју љубав према вољеној, они одлазе у пустињу или у рат да би што пре умрли заљубљени јер не желе да живе без љубави. Ова легенда је оставила снажан утисак на Хајнриха Хајнеа и инспирисала га да напише песму Азра. На Aрапском полуострву постоји провинција Асир, на југозападу Саудијске Арабије, а назив ове провинције значи недостижни. Азра је био и назив музичке групе новог таласа којa је била врло популарна 80-их година прошлог века на подручју бивше Југославије. Фронтмен Азре био је Бранимир Џони Штулић, У пројекат 100 најбољих рок/поп албума Југославије укључено је чак 5 Азриних албума, од којих су 3 међу првих десет. |
Група Црвена јабука у текст једне своје познате песме такође је уградила стихове ове Хајнеове песме.
|
|